Prosli ponedjeljak navecer su na ulici iznad nas, na ulici na kojoj je promet ogranicen na 30 km na sat i ima dva lezeca policajca, pogazili nasu macu.
Nije dosla do ujutro do pola 5. Kad se pojavila bila joj je otkinuta sapica i koza visila sa nogice. Veterinarki je bio potreban jedan pogled da bi rekla da ili macu treba uspavati ili joj treba nogu amputirati. Mi smo se odlucili za amputaciju.
Od utorka do petka je bila u klinici i onda se u petak vratila kuci. Rana je grozna, ali svaki je dan sve bolje i bolje!
Toliko smo svi tuzni... Tuzni... Ne znamo tko je to napravio tako da je ovo sve samo tuga i jad. Nemas se na koga ni zaliti! Ali smo ljuti. Svi.
Sada dan po dan. Petogodisnjakinja govori da joj se ova Maja ne svida, htjela bi drugu. I tako je, samo mi mislimo da ce biti sve bolje i bolje! I Maja je jos uvijek ista maca samo malo iskusnija i zrelija nakon ovoga. Njen braco Sixten je malo bio zbunjen kad se vratila, ali su se pozdravili, pusili i danas lezali skupa!
Polako jedan po jedan dan, ali tuga je nezimjerna.
Valjda ce prestati kad ulovi prvog misa nakon nesrece! ?
Nema komentara:
Objavi komentar