Evo kakva sam ja mama: Kcerka kaze pretprosli vikend da hoce ici na skolu jahanja. I onda ja naravno takva mama kakva jesam kazem super, provjerit cu kad se i dali moze!
I onda provjerim, googlam, gledam, zapisujem!
(Nakon 24 sata je kcerka pitala: Kad pocinjem? :) Jel si platila mama?)
I onda prosli tjedan nazovem klub, oni kazu da ima nesto sto se zove "konjsko zabaviste"????? za djecu od 2-6 godina! Ok kad mozemo poceti? Pa eto pocela je nova grupa prosle subote mozete se pridruziti toj grupi! OK!
I sad mi dolazimo tamo u subotu... nista ne znam(o). Naravno, kcerka ne moze ni znati, a naravno ni ja, jer me konji i konjicki sport totalno ne zanimaju. Najblize sto sam dosla konju je kad smo ih hranili na konjickom u mom rodnom gradu, ili kad smo za Novu godinu posjetili bijelog Princa, ponnyja od kcerke od moje kolegice! Inace najblize konjickom sportu sam dosla kad je moja mala seka dosla sa jahanja kad je bila mala i ostavila tu smrdljivu odjecu na sred hodnika (ili u kupatilu ili u predsoblju, sta god!).
I sad mi dolazimo... nit sta znamo, nit kuda nit sta! Nista! Ok! Odemo za drugim mamama (!!!!) sa svojom djecom i zavrsimo u stali sa boxovima gjde se konji drze. I onda nakon par minuta moram reci nekome, bilo kome! MI SMO TU PRVI PUTA; STA SE RADI SAD?????? (ikad!). I onda nam neka zena objasni malo kad dodemo prvo, kad dodemo drugo, i tako to. I kad je vidjela na oglasnoj ploci da kcerka taj dan ima konja pod imenom Amber, shvati da Amber nije osedlan i otrkne osedlati AMber.
I onda tamo vamo i najednom ja drzim Amber, neka simpa druga mama je pomogla kcerci u sedlo i samo me upozorila da ne idem nikada izmedu konja i zida nego prema unutrasnjosti te ogromne dvorane sa zemljom i sijenom okolo! MISLIM STVARNO! A kcerka ko da nista drugo u zivotu nije radila...
I nakon tih pola sata strahovanja i napetosti... ne znam ni sama kako... najednom ja vodim Amber prvu jer ona mora ici prva natrag u boxove. I onda ispadne da su stalu zatvorili jer neki drugi konj mora proci... a neka zena usput primjeti da to nije dobro jer Amber voli BJEZATI! pa da je malo specijalan konj. I naravno Amber se uzjoguni, a ja drz ne daj drz ne daj i nekako zavrsimo u boxu... i onda sam stajala tamo siugrno 5 minuta jer NEMAM POJMA STA DA RADIM!!!! mislim ozbiljno nemam pojma!
Jucer sam razgovarala sa kolegicom cija kcerka jase (10 godina je mala!) i takmici se i oni su kupili konja za Bozic - Princa! Ona kaze da je jahanje super, GIRL POWER sport! Skoro samo zene u stalama... I curice!
I da sam ja skupila jako puno sveucilisnih bodova i da cu sigurno svladati i te prakticne stvari oko vezanja sedla, vezanja i vodenja konja!
Eto kakva sam ja mama! Sto je najinteresantnije, sad kad o tome mislim... je sto rijetko kada u zivotu radim(o) kao odrasla osoba stvari o kojima nista ne znamo. Vrlo dobro iskustvo, jer ako malo razmislim, djeca cijelo vrijeme zive u svijetu u kojem "nista" ne znaju i mi ih moramo nauciti, ispravljati, oni moraju stalno ponavljati ono sto mozda ne vole i ne znaju.
Postoj vazna razlika naravno izmedu mojih sveucilisnih napredaka i jahackog sporta! JA SAM SE ZELJELA NAUCITI PSIHOLOGIJU! KONJICKI SPORT - NE!!! A motivacija je vazna. JEdina motivacija koju imama za konjicki sport je njen osmjeh! :)
Nema komentara:
Objavi komentar